 MANASTIR U ZAGREBAČKOJ eparhiji razmišljaju da se srpska gimnazija iseli iz Zagreba u obližnji manastir Sveta Petka.- Ovaj manastir je nastao na imanju koje je Đuro Alvirović poklonio crkvi 1936. godine, a mitropolit Dositej je tadašnju kuću sa vinskim podrumom pretvorio u pravoslavni hram. Hrvati su ga vratili našoj crkvi. Mitropolija planira da u manastiru podigne novu zgradu gimnazije sa 3.500 kvadratnih metara školskog prostora. Za to će biti potrebna velika ulaganja, investicije i donacije, jer, prema planovima, izgradnja nove srpske gimnazije koštaće 10 miliona evra - otkriva nam prota Milenko Popović. REDOVNE VEZE
Danas u Zagrebu živi oko 19.000 Srba, ali sa crkvenom pravoslavnom opštinom redovno komunicira njih 6.000. - Najviše pravoslavnih vernika imamo u hramu Preobraženja Gospodnjeg za Badnji dan i Božić, kada moramo na Cvetnom trgu da razapnemo šator i primimo sve goste. Tada je to veliki praznik za Srpsku pravoslavnu crkvu u Hrvatskoj, ali i za grad Zagreb, jer je srpski Božić deo hrvatske tradicije - objašnjava nam paroh Milenko Popović. |
KADA je pre četiri godine u Zagrebu ponovo otvorena Srpska pravoslavna gimnazija "Kantakuzina - Katarina Branković", čija prva generacija đaka treba na proleće da maturira, malo ko je verovao da će ova srednja škola izazvati veće interesovanje hrvatske javnosti.
- Imamo 54 učenika u četiri razreda gimnazije, ali i još toliko đaka koji su željni da pohađaju našu školu. Ovo je građanska pravoslavna srednja škola, koja je osnovana davne 1814. godine u Zagrebu, ali je više puta gašena i ponovo uspostavljena početkom 21. veka. Interesovanje za nju je veoma veliko, kako srpske, tako i hrvatske dece, tako da planiramo da gimnaziju proširimo i učinimo je dostupnom za širu javnost - priča nam Milenko Popović, arhijerejski namesnik zagrebački. U glavnom gradu Hrvatske početkom 20. veka postojale su srpska osnovna i srednja škola, koje su imale svoju zgradu u Bogovićevoj ulici. U vreme Ante Pavelića ove škole su zatvorene, a posle Drugog svetskog rata oduzeta je i zgrada. Kasnije je u njoj bila i diskoteka... Tek posle Tuđmanove smrti, hrvatske vlasti su dozvolile da se u zdanju zagrebačke eparhije SPC na Cvetnom trgu obnovi rad Srpske pravoslavne gimnazije "Kantakuzina - Katarina Branković". Ideju za to dao je mitropolit zagrebački Jovan. - Mitropolitova ideja je potkrepljena činjenicom da su Srbi kao narod na ovim prostorima dovedeni na rub biološkog opstanka. I ovo malo Srba što je ostalo, i taj mali deo koji se vraća, suočen je sa svakolikim problemima. Gubimo svoje ime, svoju veru, kulturu i sve ono što jedan narod čini narodom. Cilj školovanja u srpskoj gimnaziji jeste kreativno obrazovanje đaka usmerenih prema najširem spektru visokoškolskih studija u Hrvatskoj i izvan Hrvatske, uz puno uvažavanje integralnog obrazovnog modela - kaže jerej Milan Topić, direktor škole. Paroh Milenko Popović otkriva nam podatak da se više od stotinu mladih ljudi ove jeseni interesovalo za upis u srpsku gimnaziju i da svake godine raste broj pravoslavnih vernika u zagrebačkoj eparhiji. Međutim, istovremeno, vlast oduzima i otuđuje delove imovine Srpske pravoslavne crkve, kao što je nedavno učinila sa zgradom bioskopa. Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Jovan, posle izbora za vikarnog episkopa lepavinskog, nekoliko godina stolovao je u manastiru svete Petke, koji je i za monaške prilike bio više nego skroman. Posle 2000. godine, kada su denacionalizacijom stvoreni uslovi za obnovu manastirskog kompleksa, obavljena je rekonstrukcija. Prema mišljenju jereja Milana Topića, nova Srpska pravoslavna gimnazija "Kantakuzina - Katarina Branković" ima zadatak ne samo da obrazuje mlade Srbe i Hrvate, već, pre svega, da spreči pokrštavanje srpskih đaka. - U većim gradovima Hrvatske ima dosta našeg mlađeg sveta. Većina njih je iz mešovitih brakova i lakše im je da ne budu pravoslavni Srbi. Česta je pojava da roditelji, iz njima znanih razloga, svoju krštenu i miropomazanu decu u našoj crkvi krizmaju u rimokatoličkoj. Dakle, deca prelaze u katoličku veru. Opravdanje i najčešća objašnjenja su da je jedan bog, da je tako lakše, da se deca ne mogu izdvajati u školi. Naravno, kao sveštenik i roditelj ne mogu da pravdam ovakve postupke. Znam da je to neimanje vere. Ne mogu ni da ih osudim, ali, eto, takvo je stanje - priznaje direktor gimnazije Milan Topić. Kako nam je rekao prota Milenko Popović, novac za izgradnju srpske građanske srednje škole u manastiru Sveta Petka obezbediće Srpska pravoslavna crkva, njeni vernici iz zemlje i dijaspore, ali i grad Zagreb i država Hrvatska. (Večernje novosti) |
